Биоскоп

Биоскоп

Из Википедије, слободне енциклопедије

Унутрашњост једног биоскопа

Биоскоп (или кино) је филмски театар у коме се приказују филмови на великом платну.

Филм су као технологију пронашли Браћа Лимијер, снимили су пар првих документарних филмова и приказали их на првим пројекцијама. Касније, филмови почињу да се масовно производе.

Садржај

  [сакриј] 

1 Историја

2 Развој

3 Списак београдских биоскопа

4 Референце

5 Спољашње везе

Историја[уреди]

Биоскопске представе су се у почетку давале по кафанама а први биоскопи су били путујући. Александар Лифка први је почео на простору Србије да се бави пројекцијама. Данас бисокоп у Суботици носи његово име.

Први неми филмови су имали и пијанисту који је гледајући филм пратио одговарајућом музиком.

први филм у Србији је приказан у Београду 6. јуна 1896.

први домаћи филм је снимљен 1910, звао се „Карађорђе“ а режисер и главни глумац је био Чича Илија Станојевић

први путујући биоскопи, у Србији, су се појавили око 1900. године а

први стални биоскоп у Београду је почео са радом 1906. године.

Развој[уреди]

У филмским дворанама - биоскопима, пре филмова давали су се и „журнали“ - претеча ТВ дневника. Вести су биле старе најмање десетак дана.

Филм је био јефтина забава, па је посета биоскопима била велика. Напретком филмске технологије мењале су се и филмске дворане. Једна од првих је био „Синемаскоп“.

Потом је уведено стерео озвучење, а развијена је и технологија 3Д филмова које публика гледала са специјалним картонским наочарима за једнократну употребу.

У последње време развијене су технологије којим се гледаоцу дају и други ефекти попут померања седишта или различити мириси који дочаравају филмске ефекте - такозване 6Д ефекте.

У биоскопима су приказивани аналогни филмови са 35-милиметарске траке, док се та технологија све више замењује дигиталном.[1]

Списак београдских биоскопа[уреди]

Биоскоп "Балкан" са одговарајућом таблом поред улаза

20 октобар (две сале) на почетку Балканске улице не ради

Авала - Милешевска

Арт биоскоп Музеум - Етнографски музеј, улица Узун-Миркова

Балкан - улица Браће Југовића

Браћа Стаменковић - улица деспота Стефана

Вождовац

Дом ЈНА (касније Дом Војске Југославије)

Дом синдиката (са више дворана)- Трг Николе Пашића

Дрина - булевар деспота Стефана - не ради више година, претворен у тржни центар

Ђуро Салај (касније Академија 28) - улица Немањина

Звезда - улица Теразије

Кинотека - Косовска

Козара - улица Теразије

Колосеј - ТЦ Ушће

Космај - улица Теразије

Културни центар Београда - поред палате „Албанија"

Јадран - Трг Републике

Јединство - у Земуну, претворен у кафић

Југославија - Нови Београд, Булевар Михајла Пупина

Мала Морава (касније Миленијум) - пролаз у улици кнеза Михаила

Одеон - улица Краљице Наталије не ради

Партизан (код железничке станице - касније порно биоскоп)

Рекс - Јеврејска улица, Дорћол

Рода - улица Пожешка

Сава центар

Славија - на Славији - срушен 1991. године и на истом месту изграђен паркинг

Славица - на Карабурми

Слобода (Земун)

Сутјеска - у Земуну

Tuckwood - улица Кнеза Милоша

Унион - улица Београдска

Фонтана (Нови Београд)

Централ - у Земуну, претворен у тржни центар

Шумадија - на Бановом брду